Na današnji dan 1859. godine, Džošua Abraham Norton (Joshua Abraham Norton, 1818-1880) proglasio se u San Francisku za cara SAD.
Norton, rođen u Engleskoj, doselio se u San Francisko 1849. godine, godinu dana nakon što je Kalifornija postala deo SAD. Pošto mu je propao posao sa pirinčem, nestao je iz javnog života. Vratio se 17. septembra 1859. kao Norton I Car Amerike. Svi su mislili da je s novcem izgubio i razum.
Urednik novina, blagonaklon spram ćaknutog Nortona, objavio je njegovu proklamaciju. Norton je proglasio Ameriku carstvom, a sebe prvim iz loze američkih careva. Pozvao je sve građane i predstavnike vlasti da mu pomognu da popravi nepravedne zakone, dignu ranjenu domovinu na noge i vrate joj ugled i dostojanstvo u svetu.
Pošto niko od zvaničnika nije reagovao na njegovu proklamaciju, Džošua Norton počeo je da se ponaša kao pravi car. Šetkao se u uniformi i vodio računa da u gradu sve funkcioniše kako treba. Postao je maskota grada. Restorani su se utrkivali koji će ga bolje ugostiti, a kočijašu mu nisu naplaćivali prevoz. Išao je u pratnji dva psa, istrenirana da love pacove. Jako ga je ljutilo što su grad počeli da nazivaju ”Frisko”, pa je zahtevao da se u novinama objavi njegov proglas kako će kazna za to zlodelo biti 25 dolara.
Bio je prvi kojem je palo na pamet kako bi trebalo izgraditi most preko zaliva, koji bi povezao San Francisko sa Ouklendom. Most je zaista i izgrađen, pola veka posle njegove smrti. Građani su mu se odužili tako što i danas na mostu stoji plaketa zahvalnosti Caru Nortonu I.
Kada je umro, u januaru 1880., upriličena je prigodna pogrebna oprema, dostojna cara, a povorka ožalošćenih bila je dugačka čak tri kilometra. Cara Amerike i protektora Meksika, Džošuu Nortona ispratilo je 30,000 ljudi.
Jedna epizoda stripa Talični Tom, autora Morisa i Gošinija, posvećena je njemu i nosi naziv ”Američki car”.
17. septembar 1939. Sovjetska Crvena armija ušla je u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217 000 Poljaka.
17. septembar 1944. Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhem u Holandiji počela je operacija Market Garden, najveći vazdušni desant u Drugom svetskom ratu, sa ciljem da se uspostavi mostobran na reci Rajni, zaobiđe nemačka linija odbrane i omogući Saveznicima prodor severno od Rura. Nemci su se dokopali planova, razbili Britance kod Arnhema i potom pripremili protivofanzivu u Ardenima. Saveznici su prešli Rajnu tek posle pet meseci.
17. septembar 1787. Delegati dvanaest od tadašnjih trinaest američkih država (Rod Ajlend nije poslao delegate zbog sumnje svojih političara u motive delegata konvencije) potpisali su na federalnoj konvenciji u Filadelfiji Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane (dvadeset sedam amandmana dodato je od 1789. godine), taj ustav je i sada na snazi i najstariji je važeći ustav na svetu.
17. septembar 1900. Britanska kraljica Viktorija I potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt.
17. septembar 1931. Kompanija RCA Victor predstavila je prvu longplej gramofonsku ploču, koja se okreće brzinom od 33 obrtaja u minutu.
