Obrezanje Gospoda, i Boga, i Spasa, našega Isusa Hrista obeležava se 01.01. po julijanskom kalendaru, ili 14.01. po gregorijanskom
Obrezanje Gospoda, i Boga, i Spasa, našega Isusa Hrista
U osmi dan po rođenju bi Mladenac božanski donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojećem u Izrailju još od vremena Avramova. Tom prilikom nadedoše mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavril Presvetoj Devi. Starozavetno obrezanje predobražava novozavetno krštenje.
Obrezanje Gospoda pokazuje da je On primio na sebe istinsko telo ljudsko, a ne prividno, kako su docnije učili o Njemu jeretici. Još je Gospod obrezan i zato što je hteo da ispuni sav zakon koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivši taj propis zakonski, On ga je zamenio krštenjem u crkvi Svojoj.
„Jer u Hristu Isusu niti obrezanje što pomaže niti neobrezanje, nego nova tvar” (Gal 6, 15) objavljuje apostol. (U crkvenoj službi ovaj Gospodnji praznik nema ni predpraznstva ni popraznstva.)
Osmog dana po svom rođenju Gospod naš Isus Hristos blagovoleo je da bude obrezan, da bi ispunio Zakon. Ne dođoh, reče, da ukinem zakon, nego da ispunim (Mt. 5, 17).
On beše pokoran Zakonu, da bi oslobodio one što su dužni i obavezni Zakonu. Kao što kaže apostol: Posla Bog Sina svog, koji bi pod Zakonom, da iskupi one koji su pod Zakonom (Gl. 4, 4-5). To bi, da pokaže kako je uzeo na sebe istinito telo, i da zapuši usta jereticima koji govore da Hristos, tobož, nije uzeo na sebe istinito telo ljudsko, nego se prividno rodio.
Bi obrezan, dakle, da učini očiglednom svoju čovečansku prirodu. Jer da se nije obukao u naše telo, kako bi se onda moglo obrezati priviđenje?
Sveti Jefrem Sirin kaže: Ako On ne beše telo, koga onda Josif obreza? No pošto uistini beše telo, On bi i obrezan kao čovek; i prava krv poteče novorođenčetu, kao Sinu Čovečjemu, i boljaše ga, i plakaše od bola, kao što i dolikovaše prirodi ljudskoj.
Još i zato bi obrezan po telu, da nam ustanovi duhovno obrezanje. Jer pošto završi Stari Zakon koji je po telu, On zače Novi, duhovni. I kao što stari telesni čovek obrezivaše čulno telo, tako je duhovni čovek novi dužan da obrezuje duhovne strasti: jarost, gnev, zavist, gordost, nečistotu i druge grehe i grehovne želje.
U osmi pak dan bi Gospod Isus obrezan, praslikujući nam budući život, koji Učitelji Crkve obično nazivaju osmim danom ili vekom.
Tako pisac današnjega Kanona sveti Stefan govori u četvrtoj pesmi: neprekidni život budućega osmoga veka izobražava Gospod, radi koga bi obrezan po telu. No i sveti Grigorije Niski zbori ovo: U osmi dan bi po Zakonu obrezan, označavajući budući osmi vek.
