Petrovski post (ili Petrovdanski) jedan od četiri velika posta u pravoslavnoj crkvi, koji je manje strog od Božićnog posta.
Naziva se još i Petrovdanski post, Apostolski post, Post Svetih Apostola. Drugi po redu višednevni post posvećen Sv. Apostolima Petru i Pavlu, odnosno, svim Apostolima. Ovaj post, čiji je početak pokretan (jer zavisi od Vaskrsa), a završtetak je nepokretan, ustanovljen je na osnovu uspomene na Apostole koji su posle Silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved Sv. Jevanđelja, postili (Dap 13,2-3).
Ovaj post uvek počinje prvog ponedeljka posle Duhovske nedelje i traje do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, koji se slavi 29. juna po Julijanskom ili 12. jula po Gregorijanskom kalendaru.
Petrovski post
Zbog zavisnosti početka ovog posta o Vaskrsu, Apostolski post najkraće može trajati jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica.
Post umnožava ljubav i molitvu i spremnost na vršenje svih jevanđeljskih vrlina.Ove godine Petrovski post traje pet i po nedelja.
Dužina posta zavisi od pokretnih praznika Vaskrsa i Trojice, čiji se datum menja svake godine. Od danas verni narod počinje post i priprema se za svetu tajnu pričešća. Cilj posta je uzdržavanje od mrsne hrane, ali prvenstveno uzdržavanje od loših misli, želja i dela. Ovo je prilika da se pokaže dobrota i da se čine dobra dela.
Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste ”na vodi”.
Vrste posta
Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti. Na dan Rođenja Sv. Jovana Krstitelja jedemo ribu.
Post je uveo Isus Hristos, koji je posle krštenja u reci Jordanu otišao u pustinju, gde je postio 40 dana i noći, pripremajući se za iskušenja pred koja će ga postavljati Sotona i iz kojih Hristos izlazi kao pobednik.
Uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Petrovskog, to su Časni ili Vaskršnji, Božićni i Velikogospojinski post koji je sledeći.
