Priča o dobrom Samarjaninu – na početku posta.
Voli bližnjeg kao samog sebe.
A ko je moj bližnji?
I Hristos ispriča priču o milostivom Samarjaninu, pripadniku naroda koji su Jevreji videli kao nečist narod i otpadnikeod vere.
Pored opljačkanog i prebijenog čoveka, ostavljenog da umre na putu su prošli bez zaustavljanja i sveštenik i elitni Levit . Ostavili ga da umre.
A Samarjanin se sažalio nad mučenikom.
“I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega”.
I ostavi još gostioničaru i novac da neguje nemoćnog.
“Pobrini se za njega, a što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim”.
I onda pitanje jevrejskom zakoniku koji je pokušao da iskuša Hrista.
“Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što beše zapao među razbojnike?”
Odgovor znamo. A ipak nije nam uvek lako da odgovorimo Hristu. Uvek postoje neki naši i neki koji nisu naši…
Priča o dobrom Samarjaninu
Gledamo umetnička svedočenja ove priče iz različitih vremena, sa različitih mesta, iz različitih veroispovesti. Zapadni hrišćani su se više bavili milosrđem i institucionalizovali ga. Mi smo ga ostavili slobodnoj ličnoj odluci, prema konkretnoj situaciji i moćima. To je ostavilo veću toplinu u našim međusobnim odnosima ali ponekad i veće slabosti.
Mi jesmo čuvari velike Tajne Spasenja, ali problem je kad zapadni duh počne da vlada i nama, a milosrđe nema jaku institucionalnu zaštitu.
Zbog toga, na početku posta, ne gordimo se.
Ne odustajmo da prepoznamo bližnje u pokazanoj dobroti, ma s koje strane dolazila. I ne odustajmo, u vremenu proživljavanja iščekivanja Spasitelja u palom svetu, da i mi budemo dobri prema kome god možemo. A možemo uvek više nego što smo navikli.
Jer dobrota je uvek od Boga.
Sveštenik Nenad Ilić
