Priča o Simki Obrenović.
Simeona Simka Obrenović – Lahovari (1858 – 1915).
Simkina majka, Anka Obrenović, bila je ćerka Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša. Iz njene skandalozne vanbračne veze sa udovcem njene sestre, bogatim brodovlasnikom Janićijem Germanom, 1858. godine rođena je devojčica koja je ponela ime pokojne Ankine sestre i Janićijeve supruge – Simeona, ili kako su je zvali Simka. Devojčica, rođena kao vanbračno dete, od samog početka je bila predmet čaršijskih ogovaranja i ismevanja.
Za razliku od starije sestre Katarine, koja je bila majčina miljenica i učesnica bitke za kneževo srce, Simka nije bila voljeno dete. Iako je otac ponudio da je prizna i da joj da prezime, Anka je to odbila i zadovoljila se samo novčanom nadoknadom za izdržavanje. Ovaj potez Simku je trajno obeležio imenom koje će čaršija zauvek vezivati na nju – kopile. Njena majka Anka ubrzo je pronašla praktično rešenje za ovaj neplanirani „problem” tako što je malu Simku poslala u internat u Nemačku.
Sudbina je htela da planovi njene majke pođu po zlu, pa su 10. juna 1868. godine knez Mihailo i njena majka Anka smrtno ranjeni šetajući Košutnjakom, dok su njena sestra Katarina, tada nezvanična kneževa verenica, i baka Tomanija teško povređene. Uskoro baka Tomanija poziva Simku kući, nadajući se da će devojka, koja je atraktivan izgled nasledila od majke, biti savršen zalog u nekoj od aristokratskih bračnih trampi.
Tu je baka Tomanija htela da je uda za svog bratanca, Milana Bogićevića, koji je bio njen blizak rod i 18 godina stariji od nje. Simka, opet ni kriva ni dužna, našavši se na tapetu beogradske čaršije, beži kod oca u Rumuniju, gde je on imao velika imanja.
Priča o Simki Obrenović
Može se reći da je tek u Bukureštu život počeo da se osmehuje Simki. Otac joj je obezbedio basnoslovan miraz, a ona se udala za Aleksandra Lahovarija, koji je bio političar i potomak stare plemićke porodice. Bračnu sreću upotpuniće četvoro dece, dva sina i dve ćerke.
Bila je dvorska dama i bliska prijateljica kraljice Elizabete od Vida i učestvovala je u postavljanju pravila novog mondenskog društva Bukurešta. Njena ćerka, takođe nazvana Simeona – Simka, biće dvorska dama sledeće rumunske kraljice Marije.
Ovu idilu bi ponekad kvarile priče o skandalima starije sestre Katarine, koja je i posle ranjavanja u Košutnjaku vodila buran život ispunjen nepromišljenim vezama i mladim ljubavnicima. Strogo vaspitana Simka uvek je pomagala Katarini, a Lahovari je, uvidevši ovu njenu plemenitu osobinu, uvek davao novac za izdržavanje njene sestre.
Simka je od majke nasledila imanje sa kućom u današnjoj Knez Mihailovoj ulici, gde je sa suprugom podigla prvu dvospratnicu u ovoj ulici. Projekat palate „Lahovari” izradio je budimpeštanski đak, arhitekta Aleksandar Bugarski, koji je, pored ovog zdanja, iza sebe ostavio još 125 beogradskih kuća.
Simeona Simka Obrenović – Lahovari, umrla je 1915. godine od kolere, kojom se zarazila negujući ranjenike iz rata. Za života nije htela da ustupi palatu u Beogradu nikome iz porodice Obrenović. Umesto toga, ovo zdanje u Knez Mihailovoj 40, testamentom je zaveštala državi Srbiji. U Simkinoj palati danas se nalazi Filološki fakultet.
