Sretenjski ustav
Koliko ste puta čuli da je Sretenjskim ustavom ukinut feudalizam u Srbiji?
Ova formulacija stoji u praktično svim udžbenicima istorije i ponavlja se u medijima i štampi, bez ikakvog osnova.
Nikakav feudalizam nije ukinut, jer feudalizma nije ni bilo.
Feudalizam, kako ga mi danas konvencionalno nazivamo, predstavlja poznosrednjovekovni društveni poredak, karakterističan za zapadnu Evropu. Tzv. feudalni običaji su bili prisutni i u srednjovekovnoj Srbiji, ali nemaju nikakve veze sa društvenim odnosima u Osmanskom carstvu ili Kneževini Srbiji do 1835. godine.
Sretenjskim ustavom je proklamovano: “Kako rob stupi na Srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne prodati.”
Sretenjski ustav
Dakle, stavljeno je van zakona ropstvo, a ne feudalizam. U feudalnom poretku robova nema.
Dalje, Sretenjskim ustavom nije bio ukinut prinudni rad, već je on ostao na snazi za državne potrebe: “Srbin nije dužan ni kakvomu činovniku kulučiti, kromje Praviteljstvu pri građenju zdanija, potrebni za obštenarodnu polzu; no i u tom slučaju platiće mu Praviteljstvo pristojnu nadnicu.”
Prinudni rad, iliti kuluk, konačno je u Kneževini Srbiji stavljen van zakona tek tzv. Turskim ustavom 1838. godine: “Svaka rabota (kuluk) ukinuta je u Serbiji, i neće se moći nalagati rabota nikakvomu Serbinu.”
Narativ o ukidanju feudalizma je neviđena glupost koja predstavlja nasleđe marksističke i staljinističke istoriografije, a ponekad se pitam da li čak i profesionalni istoričari uopšte znaju šta znače pojmovi vazal, vazalna zakletva, feud i sl.
Aleksandar Uzelac
Preuzeto sa FB stranice Aleksandar Uzelac
