Vaskrs – Uskrs
Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.
Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja tzv. pokretni praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.
Uskrs je najsvečaniji praznik za hrišćane i označava pobedu vere i života nad smrću.
Praznik Vaskrsenja Hristovog osnova je novozavetnog propovedanja i slavi se od vremena prvih apostola. Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je sveti apostol Pavle.
“Ako Hristos ne vaskrse prazna je propoved naša i prazna je vera naša”, govoriio je apostol Pavle čije su poslanice deo Novog Zaveta i kojima je, rušeći starozavetna pravila, poučavao ljude praštanju i ljubavi otvarajući vrata spasenja i Carstva nebeskog.
U pravoslavnim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.
Prema jevanđeljima, događaj se zbio na Hristovom grobu, a radosnu vest je ženama mironosicama saopštio anđeo blagovesnik Gavrilo.
Na pravoslavnim ikonama i freskama slika se blagovesnik Gavrilo na grobnom kamenu, a najlepša predstava sačuvana je u manastiru Mileševi kraj Prijepolja, zadužbini srpskog kralja Vladislava iz 1234, koja je proglašena za sliku prethodnog milenuijuma.
“Hristos vaskrse”
“Vaistinu vaskrse”.
