Zadušnice, praznik u pravoslavnoj crkvi koji je posvećen mrtvima (upokojenima). Praznuje se uvek u subotu jer je u bogosluženjima po crkvenom pravilu subota dan za pomen svim mučenicima i upokojenima pa se stoga i u bogoslužbenim pesmama vernici molitveno obraćaju za spasenje svojih upokojenih.
U crkvenoj godini određeni su zaupokojeni dani četiri puta godišnje i to:
Prve zadušnice u prvoj polovini meseca oktobra (11. X. po novom, 28. IX po starom kalendaru), u narodu poznate kao Miholjske zadušnice zato što bivaju o Miholjdanu (Sv. Kirijak Otšelnik).
Druge zadušnice uvek se služe u prvu subotu meseca novembra i u narodu su poznate kao Mitrovske zadušnice. Te zadušnice uvek su u subotu pre praznika Sv. velikomučenika Dimitrija.
Treće zadušnice su pokretne i vezane su uz pripremu za početak uskršnjeg posta. One su u posnom triodu uoči Nedjelje mesopusne.
I četvrte zadušnice uvek su u subotu uoči praznika Silaska Sv. Duha na apostole (Duhovi).
Različiti su običaji u narodu povodom zadušnih praznika. U svoj vaseljeni u te se dane moli na svetoj liturgija, na parastosima, prekađivanjem grobova i pomenima za spasenje svih onih koji usnuše s nadom na “vaskrsenje” i život večni.
Zadušnice
Sveti Jovan Kronštatski kaže…
Za mrtve se moramo moliti tako kao da se mi sami nalazimo u paklu i da patimo. Moramo osetiti njihove muke i revnosno se moliti da otpočinu na mestu svetlosti, gde nema ni žalosti ni suza.” Naša sveta vera kaže: “Molite se jedni za druge.”
