Mironosice Ko su bile žene-mironosice?
Današnji nedeljni dan Sveta Hristova Crkva je odredila za poštovanje sećanja na svete žene-mironosice. Ko su bile žene-mironosice? Svi jevanđelisti pre svega navode Mariju, rođenu u galilejskom gradu Magdala, upravo onu iz koje je Isus isterao sedam demona. Za takvo dobročinstvo Marija Magdalina je Gospodu uzvratila vatrenom ljubavlju. Druga mironosica –Marija Josijina, majka Jakova i Josije, sledila je za Spasiteljem do samog groba. Sin ove Marije, Jakov Alfejev, bio je jedan od 12 apostola. Salomija je bila majka Zavedejevih sinova, apostola Jovana i Jakova. Osim Marije Magdaline i Marije Jakovljeve sveti apostol Luka navodi žene-mironosice – Jovanu, kao i druge, ne nazivajući ih po imenima (Lk. 24, 10). Ko je bila ova Jovana? Žena Huze, Irodovog domoupravitelja koju je Gospod takođe iscelio. Po rečima svetog apostola Luke među ženama su nesumnjivo bile Susana (Lk.8, 1-3) i mnoge druge koje su služile Hristu svojim imetkom. Naravno, ženama-mironosicama su pripadale Marija i Marta, Lazareve sestre koje su tako vatreno volele Gospoda.
Svete Mironosice! O, čudesne žene! O, kakve vence Nebeski svet plete za Mironosice bolje i svetije negoli za nas ljude.
Bogom blagoslovena Nedelja Mironosica
Nedelja Mironosica je posvećena ženama mironosicama, prvim svedocima Hristovog Vaskrsenja, a takođe i Josifu Arimatejskom, jednom od tajnih Hristovih učenika kao i Nikodimu, koji je tajno dolazio Hristu i slušao njegovu nauku. Obojica su izvršila pogreb Hristov. Pored Marije iz Magdale, ostale mironosice koje su u prvi dan nedelje došle na grob da pomažu Hrista, bile su: Salomija, kći Josifa Obručnika, a supruga Zevedejeva, majka Apostola Jovana Bogoslova i Jakova i Marija, mati Jakova Maloga i Josije (Mk 15,40). Apostol Luka spominje još i Jovanu (Lk 24,10).
U Sinaksaru Nedelje mironosica pominju se još Marta i Marija, sestre Lazareve, Marija Kleopova i Sosana. Praznik je ustanovljen u IX veku, a pesme za praznik pisali su Anatolije, iguman studijskog manastira (IX vek) ili solunski Episkop (IX ili X vek), Kosma monah (oko 743) i Teofan (posle 843). U službi ove nedelje pevaju iz posljedovanija Velikog petka i pesme posvećene mironosicama i tajnim učenicima Hristovim.
Te nedelje, kao i tri naredne, na večernju se posle stihire na stihovnje pevaju stihire Pashe: “Pasha svjaščenaja“, a na jutrenju čitav Pashalni kanon sa dodatkom naročitih bogorodičnih (koji se i tokom Svetle sedmice pevaju posle tropara Pashalnog kanona svakodnevno, osim prvog dana). Tamo gde je hram posvećen ženama mironosicama, dodaje se još i veličanije. Osobenost subotnje službe ove sedmice je to što se na njoj vrši odanije praznika, pa se zato na “Gospodi vozzvah” pevaju iste stihire kao i na sam praznik.
Kada u Strasnu sedmicu slušamo jevanđeljsko kazivanje o stradanju Hristovom, o Njegovom raspeću i krsnoj smrti svaki put nas duboko pogodi jedan detalj tog kazivanja: vernost kojom su Hristu do kraja bili verni oni malobrojni, uglavnom žene o kojima gotovo ništa drugo i nije kazano u Jevanđelju. Učenici Hristovi su – kako kaže Jevanđelje – napustili svog Učitelja i razbežali se. Petar se triput odrekao Hrista. Juda Ga je izdao.
Pod Krstom se događa čudo zemaljske vernosti i zemaljske ljubavi. Oni koji su u vreme Hristove zemaljske “slave” bili tako daleko, koje gotovo nismo ni sreli na stranicama Jevanđelja, oni kojima – kako vidimo iz Jevanđelja – Hristos nije ni govorio o Svom vaskrsenju i za koje je, stoga, u tu noć pod Krstom Njegovim zaista sve bilo gotovo i svemu bio kraj – upravo su se ti pokazali kao najverniji i najistrajniji u nepokolebivoj zemaljskoj ljubavi. Jevanđelist Jovan piše: “A stojahu kod Krsta Isusova mati Njegova, i sestre matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina” (Jovan 19, 25).
Prošla je subota i u praskozorje trećega dana po raspeću te verne žene su došle na grob Isusov da bi – po običaju tog vremena – pomazale mrtvo telo mirom, to jest mirisnim uljima. I upravo se njima prvima javio Vaskrsli Hristos, one su prve čule od Vaskrsloga Hrista pozdrav “Radujte se!” koji od tada zanavek postaje suština hrišćanske sile.
