Na današnji dan (22.03.) 1832. sa 82 godine, umro je Johan Volfgag Gete, jedan od najznačajnijih svetskih književnih stvaralaca…
Rodjen u Frankfurtu, studirao pravo u Lajpcigu, radio kao advokat i državni službenik, bio na više političkih funkcija, bio veliki Šilerov prijatelj…
Džoan Kraford
Iza sebe ostavi velika dela, koja se i danas postavljaju na scene, čitaju i pručavaju…
Johan Volfgang fon Gete (nem. Johann Wolfgang von Goethe; Frankfurt na Majni, 28. avgust 1749 — Vajmar, 22. mart 1832) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. i početkom 19. veka. Autor „Fausta“ i „Teorije boja“ širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela nadahnula su mnoge muzičke i dramske komade.
Johan Volfgag Gete
“Ništa tako moćno, tako snažno ne otkriva čovekovu narav kao smeh.”
“Pametnom čoveku je skoro sve smešno, mudrom skoro ništa.”
“Ljubav je slatko ropstvo, brak je ropstvo bez slasti.”
“Nikad nije zaista ljubio onaj koji misli da je ljubav prolazna.”
“Nema sunca bez svetlosti, ni čoveka bez ljubavi.”
“Najveći čovek uvek ostaje dete.”
“Beskoristan život je isto što i rana smrt.”
Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi.
Johan Volfgag Gete
Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: „To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio“.
Jadi mladog Vertera je prvo Geteovo delo koje ga je proslavilo, a nastalo je 1774. godine. Reč je o dubokoj ličnoj ispovesti. Fabula je jednostavna, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. U romanu se radi o pasivnom, sentimentalnom nezadovoljstvu osećajnog, ali preosetljivog junaka svog doba, koji beži od sveta, ali ne može da izbegne okove koje mu nameće društvo. On se onda potpuno okreće od ljudi i tone u prirodu. To nije samo ljubavni roman – pisma (po uzoru na Ričardsona[traži se izvor]) su ujedno i junakove ispovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta.
