Običaji na Bogojavljenje spadaju u najlepše narodne običaje koji i danas žive.
Zbog toga što Bogojavljanje spada u jedan od najvećih hrišćanskih praznika, pa shodno tome, razvili su se mnogi narodni običaji vezani kako za sam taj dan, tako i za noć uoči Bogojavljenja.
Običaji na Bogojavljenje spadaju u najlepše narodne običaje koji i danas žive. Dan kada je, po predanju, božji glas objavio da je Isus njegov sin – Bogojavljenje, biće uslišene sve želje.
Na bogojavljensko veče, kaže predanje, otvaraju se nebesa. Treba jasno zamisliti želju, pa u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari. Ovaj praznik je jedan od 15 najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve.
Običaji na Bogojavljenje
Brojni vernici na Bogojavljenje idu u crkvu po vodicu kojom će se ukućani posle umiti, ali da bi osveštana voda zaista bila delotvorna, pre i posle uzimanja vode potrebno je izgovoriti određene molitve.
Običaj je da na taj dan ne treba ništa u kući raditi, prati veš, a tkanje obavezno izostaviti. Nikako imati zle misli, želeti ili činiti drugome zlo. Na ovaj dan nije obavezno postiti.
U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji. Tako veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka racionalna i iskrena želja može ispuniti.
Običaj je da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk na Krstovdan, 18. januara uveče jer se veruje da će uoči Bogojavljenja sanjati muškarca za koga će se udati.
Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: “Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.” Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani.
U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.
Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. Januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati.
Bogojavljensku vodicu piju i trudnice da bi se „otvorile kao nebo na Bogojavljenje,“ pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar kako bi se pročistio, a u stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.
Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre izlaska sunca, obavi ritualno kupanje u reci. Zato se za Bogojavljenje u reku baca Časni krst, a mladi se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebao da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljanske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.
U nekim krajevima Srbije Bogojavska voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se prska kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Prema verovanju u ponoć, na Bogojavljenje, svi članovi porodice treba da izlaze u dvorište. Upere pogled ka nebu jer postoji verovanje da se tad otvaraju nebesa. Kažu stari, da samo retki imaju privilegiju da ugledaju Gospoda Boga u prvim minutima novog dana, ali svi treba da zamisle po jednu želju. Ako je iskrena, a čovek verujući, ona se ispunjava.
U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na dan Hristovog krštenja operu stvari i očisti kuća jer su prošli nekršteni, to jest nečisti dani, koji traju od Božića.
Običaj je da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta pomalo iz ruku. Tako se određuje koji je vetar „pobedio“ na Krstovdan. Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, ako duva jugo, biće kišna, ako duva zapadnjak, biće rodna, ali i olujna, a ako je prevladao severac, biće hladna.
Od vremenskih prilika za Bogojavljenje zavisi kakvo nas vreme očekuje. Tako se veruje da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna.
Takođe veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Predanje kaže da se na Bogojavljenje, u ponoć, treba pomisliti samo jednu želju, i to onu koja zaista može da se ostvari, i da se pri tom mora biti skroman.
