Rat uživo

Rat uživo 24. marta 1999. godine

Svi pričaju da je gotovo.

Zvala sinoć baba Vasiljka iz Amerike. Kaže:”Ovde javljaju da će da vas bombarduju!” Plače žena, suza suzu stiže. Mislim se nešto: “Nas će da bombarduju a ti plačeš. Gde je tu logika?”

Kaže komšija Branko, Crnogorac, junak: “Da mi jebu moju pokojnu majku ako nas danas ne bombarduju! Kaži tati da ide na pumpu i napuni rezervoar i sve one vojne kanistere što drži u podrumu.”
Mislim se nešto: “Ako ti komšija znaš koliko mi kanistera vojnih za benzin imamo u podrumu, šta li onda sve zna NATO?”

Sprema se pola komšiluka da ide u bioskop. Kulturna zgrada, opoziciono nastrojena! Večeras je premijera Draškovićevog filma NOŽ. Kulturna elita vetri finu garderobu na terasama!
Mislim se nešto: “..bo vas Drašković!”

Meni pod ruku padne zadnji broj Vojnog dela i detaljan opis Stelt tehnologije. Namirisali i oni nešto.
Mislim se: Nije naša vojska za bacanje. Makar su teoriju savladali.

Tata unosi u stan onaj mali TV sa kampovanja i neki “božemetesačuvaj” prljavi akumulator. Keva oči da mu izvadi. Koliko već godina trpi njegovo skupljanje starudije. On samo ćuti i izađe iz stana.
Evo ga opet, majku iz pameti da istera, nosi staro bure za kupus sa česmicom za pretakanje u kupatilo. Majka konstatuje da treba zvati lekara za glavu jer njemu nešto definitivno fali, mislim u toj glavi koju treba da pregleda taj lekar što se bavi tim delom tela!

Stigao i moj brat sa ženom. Sada je ludnica ukompletirana. Možda samo još neko od komšija da svrati pa svi pravo u Lazu.

Rat uživo

Odavno je Natalija rekla: “Pun grad ludaka, a ludnice prazne”.

Na kraju večerasmo kao da smo normalna porodica i sedosmo da gledamo Esmeraldu. Kod nas se u kući, ne znam kako je kod vas, uvek u večernjem terminu prvo gleda serija po maminom izboru. Dakle, sedimo i gledamo Esmeralda – flor de kampo… ona je slepa, siromašna, dobra, prepametna, prelepa, moralna gromada… u nju se, naravno, zaljubljuje prelepi, prepemetni, prebogati mladić… i tako već jedno tridesetak epizoda.

Mi se svi zadubili… Nije mala stvar… Ljubav je u pitanju… Al nije ostvariva… Možda se ipak nešto simpatično desi… Ipak je to serija… Glavni junak kao da prati naš tok misli, uzjaše konja, juri u galopu ka Esmeraldi… pada…

Neko zvoni na vratima! Tata gunđa: “Jebem ti kuću kad čovek nikad nema mira!” Mama viče da otvori neko jer ona ne sme da propusti ovu epizodu kad je sad najzanimljivije! Moj brat sedi pored žene, pravi se da nije živ! Ja im se pridružujem.

Ustaje tata i otvara komšinici. Lepo sam ja malopre rekla: “Možda samo još neko od komšija da svrati pa svi pravo u Lazu. ”

Komšinica kaže da jasno čuje sirene, a muž joj rekao da luda! “Ej, ja luda!”

Žao mom tati napaćene žene pa otvori vrata od terase. Kad, opa bato, stvarno se čuju sirene! Mi se zgledamo, Esmeralda je i dalje nasmejana, komšinici bi lakše jer je shvatila da nije samo ona luda, nego je ovo neko kolektivno ludilo! Divota jedna!

Okrenemo CNN, kad tamo međutim, RAT UŽIVO! Vesli Klark rastegao neku otkinutu antenu sa kola i pokazuje na karti šta gađaju po našoj lepo domovini. Lepo čovek kaže: Podgorika, Batajnika…

Batajnika!? Pa sestra mi rođena sa dvoje dece i mužem živi u Batajnika. Mobilni umro. Trk na fiksni… Moja sestra se javi i kaže da gađaju aerodrom, najverovatnije, ali strašno šište bombe…” Volim vas… Idemo u podrum!”

Pa zar to da budu zadnje reči koje čujem od rođene sestre? ..bo vas nato! Šatro severnoatlanskamirovnaorganizacija! Kad nas sve pobijete stvarno će da bude mir.

I tako… Posle kod nas javili da je počelo bombardovanje… I tako mi tri meseca… I tako svi tri meseca…

Nisam vam rekla. Dan pred bombardovanje neki junak na zidu Beograd puta napisao:”Jebaćemo Nato, moj bato! Posle prepravio u: “Najebasmo moj bato!”

Mislim se: “Najebasmo!”

Rat uživo

Zašto ja vama sve ovo pišem?

Pišem Vama koje ste preživeli bombardovanje koje sam i ja preživela… Pišem da bi shvatili da rešenje uvek postoji. Pišem da bi ostali kod kuće. Pišem da će vam država kako-tako pomoći… Pišem vam da bi spasili rođenu decu i roditelje… Pišem Vam jer ovaj sajt je namenjen ženama…

Pišem vam da bi se pohvalila da su moja deca dobro, da sam danas bila u dve apoteke i kompletnoj nabavci za tri porodice! Pišem vam jer mi žene možemo sve!

I, kako ono beše? “Kad sve ovo mine, ja ću se zaljubiti ponovo!

Đurđa Kadijević

 

 

 

 

Similar Posts