Svetski dan borbe protiv pušenja, 31. maj
Duvanski dim, u kome se nalazi 4000 štetnih materija, od toga 43 kancerogenih, odgovoran je za oboljevanje i prevremeno umiranje od niza bolesti.
Tu spadaju bolesti disajnih organa (hronični bronhitis, emfizem i rak pluća), kao i bolesti krvnih sudova srca, mozga i periferne cirkulacije.
Poznat je njegov negativan uticaj na tok trudnoće (mogući spontani pobačaj i prevremeni porođaj), na rođenje novorođenčeta sa manjom telesnom težinom.
Svetski dan borbe protiv pušenja, 31. maj
Kancerogeno dejstvo duvana je umnogome odgovorno za pojavu raka pluća (95% obolelih su pušači), raka grla (80% obolelih su pušači), raka želudca (2 puta češći kod pušača), raka grlića materice.
Nepušači izloženi duvanskom dimu (tzv.pasivno pušenje) takođe obolevaju i prevremeno umiru od niza bolesti. Dim iz cigarete koja tinja je mnogo opasniji. Sadrži dvostruko više nikotina, petostruko više ugljenmonoksida i desetostruko više kancerogenih nitrozamina.
Pušenje spada u bolesti zavisnosti. Postoji tendencija stalnog povećanja doze. Prilikom prestajanja sa pušenjem javljaju se apstinencijalni simptomi, koji obeshrabruju pušača. 75% pušača želi da prestane sa pušenjem. Manji broj pušača snagom svoje volje u tome i uspeva. U većini slučajeva stručna pomoć je neophodna.
Roditelji mogu da urade mnogo toga da zaštite svoju decu od štetnosti duvanskog dima u svojim kućama.
Duvan je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i jedini je legalan proizvod koji ubija trećinu do polovine onih koji ga konzumiraju.
Duvanski dim koji se posredno udiše, takozvano “pasivno pušenje”, zvanično je klasifikovan kao kancerogena mešavina koja kod ljudi može da uzrokuje rak, najčešće pluća, a često smrtonosne, akutne i hronične bolesti srca i moždani udar.
Prema podacima studije o opterećenju bolestima i povredama u Srbiji, u 2000. godini od posledica pušenja umrlo je 10.187 ljudi što je 9,8 odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva.
U istoj studiji se navodi da će se taj broj povećavati jer se bolesti povezane sa pušenjem javljaju posle dužeg vremenskog perioda.
