Vidkun Kvisling
Vidkun Abraham Lauric Jonson Kvisling (norv. Vidkun Abraham Lauritz Jonssøn Quisling; Firesdal 18. jul 1887 — Oslo 24. oktobar 1945) bio je norveški političar i državnik.
Vidkun Kvisling rođen je 1887. godine u mestu Firesdal. Svoju vojnu karijeru započeo je veoma rano, sa 18 godina. Vojnu vazduhoplovnu školu je pohađao od 1905. do 1908. godine i bio je najbolji u svojoj klasi. Godine 1917. unapređen je u čin kapetana. U razdoblju od 1922. do 1925. godine sudelovao je u humanitarnim misijama u Sovjetskom Savezu i Jermeniji, a kasnije je bio službenik u norveškoj ambasadi u Moskvi. Po povratku u Norvešku ušao je u politiku kao strastveni antikomunista. Bio je ministar odbrane (1931—1933) u kabinetu premijera Agrarijana, ali je kasnije utemeljio sopstvenu političku stranku Narodni savez. Bila je to minorna politička stranka s malim brojem sledbenika. Narodni savez, kao politički srodnu stranku, pomagali su nemački nacisti. Kvisling će im se odužiti pri invaziji na Norvešku jer će njegova stranka biti peta kolona pri napadu Nemačke na Norvešku.[2][3]

Početkom Drugog svetskog rata Kvisling je održao brojne sastanke s Hitlerom i njegovim saradnicima kako bi ih uverio u nužnost osvajanja Norveške. Kada mu je to pošlo za rukom u aprilu 1940. Nemačka je izvršila invaziju na Norvešku, a već u maju Norveška je kapitulirala. Dana 9. aprila 1940. kraljevska porodica i članovi parlamenta bili su prisiljeni da napuste glavni grad Norveške i povuku se u mesto Elverum, 50 mi (80 km) udaljeno od švedske granice. Kvisling je tu video svoju priliku da se domogne vlasti te se već nekoliko sati nakon nemačke invazije proglasio premijerom, a Narodni savez jedinom legalnom političkom strankom.

Na današnji dan Jul

Do 1942. godine Nemci nisu zvanično priznali Kvislinga za norveškog premijera sve dok to ne učini norveški kralj Hokon VII, ali kako je on to uporno odbijao da učini iste godine Nemačka je priznala Kvislingovu vladu. Zauzvrat Kvisling se trudio da u norveško društvo usadi nacističke principe i praksu, i takođe je organizovao progone Jevreja. Pored toga sprovodio je terorističke metode protiv onih koji su iskazivali lojalnost kralju i legalno izabranoj vladi, a koji su nakon invazije na Norvešku boravili u Londonu.

Po završetku Drugog svetskog rata Vidkun Kvisling uhvaćen je i norveški sud osudio ga je na smrt streljanjem. Smrtna kazna je izvršena 24. oktobra 1945. godine. Kvislingovo ime postalo je sinonim izdajstva i saradnje sa neprijateljem širom sveta, ne samo u Norveškoj. Derivat kvisling primenjuje se na građanina koji pomaže neprijatelju da osvoji njegovu zemlju.

Similar Posts