Hektor Berlioz (Hector Berlioz) je francuski kompozitor. Rođen je 11.12.1803. godine, a preminuo je 08.03.1869. godine.
Rođen je u porodici lekara i uvek se insistiralo na tome da i on sam postane lekar. Zbog toga je i relativno kasno počeo da se zanima za muziku, tek sa 12 godina i nikada nije naučio da svira klavir. Svirao je gitaru i flautu. Sam je naučio harmoniju.
Porodica ga šalje u Pariz da studira medicinu. Pošto je u Parizu imao prilike da posećuje operska izvođenja, muzika ga sve više privlači, odlazi često u biblioteku Muzičkog konzervatorijuma da bi proučava muzička dela i odlučuje da prekine sa medicinom i upiše muzičke studije, uprkos protivljenju porodice. Da je doneo dobru odluku, potvrđuje njegov značaj u razvoju muzike romantizma, koji je izuzetan.
Hektor Berlioz
Komponovao je orkestarsku, simfonijsku muziku, oratorijume – duhovne i vokalne, opere… Bavio se i pisanjem dela iz teorije muzike, novinske članke, muzičke kritike i feljtone.
Njegova najznačajnija dela su „Fantastična simfonija”, „Harold u Italiji”, uvertira „Rimski karneval”, Rekvijem, opera „Faustovo prokletstvo”…
Bio je i prvi veliki majstor modernog simfonijskog orkestra, kao dirigent ga vešto ujedinjujući u kompleksnu celinu, ali i deleći na pojedine sekcije unutar celine, ostvarujući tako veoma složene, višeslojne palete zvučnih boja.
Budućim generacijama kompozitora (ali i dirigenata) ostavio je u amanet, da u svakom pogledu budu verni, autentični tumači svojih i tuđih muzičkih dela, savetujući im: Učite se da uvek sami dirigujete svoja dela. Najopsniji tumač vaših dela, upravo je sam dirigent.
Sve u svemu, Berlioz je bio i ostao proročki genije, koji je išao ceo jedan vek ispred svog vremena.
