Konflikti i veštine rešavanja konflikta
Konflikti su neizbežan deo svakog odnosa.
Šta je konflikt?
Konflikt ili sukob je uvek sukob osoba različitih po smeru delovanja, suprotnih motiva. To je rezultat dinamičkih psihičkih zbivanja i zato izaziva frustraciju, posebno ukoliko su suprotnosti veće a prepreke za njihovo ispoljavanje teže. Mnogi ljudi konflikte vide kao nešto negativno, nešto što treba po svaku cenu izbegavati, a zapravo oni često mogu da imaju pozitivan ishod ukoliko imamo razvijene veštine i znamo da upravljamo njima i ukoliko smo svesni da su neizbežan deo svakodnevnog života.
Dve značajne vrste konflikata: interpersonalni i intrapersonalni konflikti.
Za interpersonalne konflikte je karakteristično da se sukob dešava između dve ili više osoba dok se intrapersonalni konflikt dešava unutar nas samih, vrlo često kada treba da donesemo neku bitnu odluku ili kada treba da odaberemo jedan od dva poželjna cilja. Tada dolazi do stresa, doživljava se napetost jer ne možemo da pomirimo misli i želje da rade zajedno u našu korist. Ono što se često dešava je da unutrašnji konflikti prerastu u spoljašnje i dovedu do svađe.
Kroz konflikte mi upoznajemo međusobne razlike u odnosima, i bez obzira što svi reagujemo različito, ipak postoje i sličnosti i možemo govoriti o tipičnoj dinamici konflikata, odnosno o tome kako se oni javljaju, kako eskaliraju i kako se na kraju rešavaju.
Jedan od znakova konflikta je želja da se susret sa drugom osobom izbegne, a ako do njega dođe nastaju nesporazumi i optuživanja. Takav sukob se produbljuje, što dovodi do uverenja da je druga osoba “kriva za sve”, pa samim tim dolazi udaljavanja od nje. Opažanje osobe i celokupne situacije se iskrivljuje. Najvažniji i osnovni cilj konflikta postaje odbrana i pobeda, dok druge opcije, poput kompromisa postaju neprihvatljive. Kao posledica svega ovoga, strane u sukobu razvijaju osećaj ugroženosti. Proces eskalacije ulazi u završnu fazu onog momenta kada strane u sukobu shvate da trpe mnogo više nego što bi mogle da dobiju od pobede. Dolazi do iscrpljenosti i zatim obe strane žele razrešenje, ali ne znaju kako da do njega dođu.
U ovoj fazi može doći do intenzivnog traženja kompromisa, koji bi označavao obostrani dobitak. Neretko se dešava da se pri tom otkrije da su različite potrebe aktera sasvim uklopive i da je zajedničko rešenje od početka bilo moguće. Stvaranje atmosfere za razgovor o potrebama otvara mogućnosti za nalaženje novih rešenja i najčešće dovodi do konstruktivnog rešavanja konflikta.
Zorica Jovanović
dipl. psiholog
lekariduse.wordpress.com
