Ljubav prema sebi je početak prave ljubavi prema drugima
Jedan od koraka ka promeni, prosvetljenju, uzdizanju svesti… nazovite to kako želite – je kompletna i iskrena ljubav prema sebi. Ona ljubav koja nema sumnju u to da si lepa, da si prelepa upravo takva kakva jesi. Onakva ljubav koja ne osuđuje i okrivljuje da si nešto pogrešno uradila, da si napravila pogrešan izbor u bilo kojoj situaciji u životu. Ljubav koja nema pitanja da li je zaslužena, ljubav koja je tu samo da bi bila ono što jeste u svojoj najčistijoj formi, koja podrazumeva prihvatanje sebe u potpunosti.
Iskrena ljubav prema sebi predstavlja onaj osećaj koji te oslobađa od svih glasova koje imaš u glavi kada staneš ispred ogledala i gledaš u sopstveni lik i telo. Kada bez ikakvih misli stojiš i posmatraš se u ogledalu gledajući ljubav, jer ti to upravo jesi, bez upadica misli koje te negiraju.
Zašto je teško naći pravu ljubav
Tada, tog momenta, shvatiš da ti nisi ni misli, ni šta ti je drugarica rekla, ni šta su ti govorili roditelji, ni šta si naučio u školi, ni šta su ti momak ili devojka rekli, ni šta si čula na ulici… već samo ono što vidiš u ogledalu. Lepota ljubavi.
Najbitnije je kako vidiš sebe. Način na koji želiš da se vidiš. Ne postoje standardi, ne postoje idealne mere, ne postoji savršena linija, najlepša boja kose, očiju i kože, ne postoji debelo, ružno, sa krivim nosem, tankim usnama, klempavim ušima, razroko – ne postoji. Postojiš samo ti. Takva kakva jesi, kompletno savršena upravo onakva kakva jesi.
Ljubav prema sebi je početak prave ljubavi prema drugima, jer samo ako umemo iskreno i istinski da volimo sebe, onda umemo da volimo druge. Ako neko ne voli sebe, a kaže da voli nekog drugog, to onda nije prava ljubav. I mnogi će reći – Kako? Ali ja volim njega, nju, njih, znam da ih volim!
Ali ta ljubav o kojoj pišem nije u znanju, nije tu da bi se konstatovalo da postoji, nije ta ljubav koja se daje nekome u nadi da je to jedini način da je ispravno upražnjavamo. Ta ljubav je ona koja akumulira, pravi vrtloge po telu i oseća se svuda, u svakom fizičkom i duhovnom delu nas. Ona koja spaja materiju i energiju u jedno, ljubav koja je kroz naš lik u ogledalu kompletna. Ljubav prema sebi je oslobađajuća, lekovita, umirujuća. Volim se zato što je to jedina istina koju imam, samu sebe, sve u meni je zapravo sve oko mene, zato volim.
Ljubav prema sebi
Zavolite sebe! Ako ne znate kako, počnite sa istraživanjem sebe, postavljajte pitanja, tragajte za odgovorima. Kada dođe momenat shvatanja da ste sami kreirali svoje telo, svoju porodicu, svoj život, da ste sami stvorili i kreirali sebe, shvatićete koliko ste zapravo divni i puni ljubavi za sve. Koliko nas može sebi iskreno da kaže – volim te?
Poljubite se, zagrlite se, uživajte u sebi, u svojoj savršenoj kreaciji koja je vaše telo, u svojoj predivnoj ličnosti, karakteru, osobenosti, individualnosti, kreativnosti, moći, energiji i kompletnosti. Ovde smo da bismo saznali ko smo zapravo. Nekima ta svrha promiče, dok se neki lagano bude i shvataju kako stvari zapravo stoje. Taj prvi trzaj pred početak buđenja je upravo ljubav prema sebi.
Nije fraza, nije kliše, nije nemoguće osetiti takvu ljubav. Svi smo nastali iz jednog… iz bezuslovne ljubavi. Ako smo iz nje nastali – onda jesmo ljubav. Ako jesmo ljubav onda je normalno voleti sebe. Ako volimo sebe, volimo i sve oko sebe, jer sve smo zapravo MI SAMI.
Korak po korak, do kraja kruga… Zapravo, do one tačke iz koje smo krenuli, ali sa drugačijom perspektivom.
Jelena Bošković