Parovi i Zadruga…
Roditelje koje svakodnevno upoznajem u mojoj Školici nikada ne pitam šta rade ili koje im je zanimanje.
Odavno sam naučila da i najviše obrazovani mogu biti nevešti u svom roditeljstvu kao i obrnuto, oni koji jedva da imaju nekakvo obrazovanje mogu se snalaziti odlično. Nema pravila.
Ipak, pre nekoliko godina jedna mama je toliko insistirala na tome kako je ona zauzeta, tražena, važna… a i zato što čim je ušla gledala me je značajno, valjda očekujući da je prepoznam, pa sam je na kraju pitala:
- Dobro, šta vi to radite?
- Ja sam učesnica “Parova“
(naglasila je i broj sezone).
Ostala je razočarana jer je svako moje oduševljenje izostalo. Danas, godinama kasnije, priznajem, moje poznavanje reality programa nije ništa bolje.
Nedavno mi je jedna druga mama na pitanje šta voli i koja su interesovanja njene ćerke pričala šta voli ona, mama. Pominjala mi je neka imena Dalila, Car, Miljana, Tara… Pitam je: - Ko su oni?
Smeška se superiorno, ali ja nemam jaku sujetu pa mi to ništa ne smeta. - Jelena, kako to ne znate, to su ovi iz Zadruge.
Znam da deca ne prate Zadrugu ali ipak pitam: - A ko to prati, vi ili vaša ćerka?
- Ja, ali, valjda je sve to slično i sa njom…
Pa, i ne baš. Zbog tinejdžera sa kojima radim, dosta se dobro razumem u različite igrice, TikTok izazove, i kod naše dece sve popularniju korejsku pop muziku i svašta drugo što mene lično nimalo ne zanima ali zbog njih hoću i jesam u toku.
Parovi i Zadruga
Ipak, u poznavanju domaćih reality programa ništa ne napredujem a ako ćemo iskreno (a kako bi drugačije?) sigurna sam da ni ubuduće neću. Pa ipak, kada bi deca pratila te programe, potrudila bih se da i to koliko-toliko poznajem.
I tako, ova mama ne zna ništa o interesovanjima svoje ćerke ali poznaje domaće reality programe dok ja bolje poznajem korejski pop nego imena iz Zadruge. Razumem da je sasvim relativno, nevažno i teško poredivo čije je znanje ili neznanje veće.
Ali, potpuno sam i apsolutno sigurna da bi deca više volela da sagovornike o onome što ih zanima pronalaze u roditeljima a ne u meni…
Razmislite.
Preuzeto sa FB stranice Jelena Holcer
Jelena Holcer je diplomirani pedagog, osnivač Škole za roditelje, autor vodiča
U moru informacija, iskustava i svedočanstava, ali i knjiga o roditeljstvu, često ostajemo zbunjeni. I nikog nema da nam kaže da je to normalno, da je roditeljstvo dinamičan fenomen, i da čovek postaje roditelj zajedno sa svojim detetom.
U knjizi Kako se čitaju deca Jelena Holcer nas na primeru izuzetno zanimljivih crtica iz razgovora sa decom uči da to što nam deca govore najpre čujemo, a onda i shvatimo.
Kada usvojimo tu ideju, Jelena nas podseća da treba da usvojimo još jednu, onu koju često preskačemo i guramo pod tepih od trenutka kada postanemo roditelji, naročito na našim prostorima: biti roditelj ne znači zaboraviti na sebe i svoju ličnost, svoje potrebe i želje.
