terapija ljubomore

Terapija ljubomore podrazumeva tretman izvora lične nesigurnosti i osećanja manje vrednosti klijenata.

Terapeut pomaže klijentu da prepozna i osvesti nesvesna osećanja pokrenuta određenom dinamikom porodičnih odnosa u detinjstvu i mladosti. To je dinamika koja je nosila neprepoznata značenja da je osoba nebitna, gubitnik, nesposobna, zavisna od drugih, neatraktivna, nezanimljiva.

U krevetu sa neprijateljem

Ova bolna osećanja moraju biti prepoznata i doživljena da bi osoba povratila veru u sebe, i u svoje osobenosti, mogućnosti i konačno realno i ravnopravno ulazila u ljubavne odnose.

Terapija ljubomore

U terapiji ljubomore neophodno je raditi i na partnerskom odnosu jer upravo partnerski odnos najviše trpi posledice ljubomore. Partnerima se pomaže da rade na bazičnom poverenju, međusobnoj bliskosti i poboljšanju komunikacijskih veština.

Važno je pomoći partnerima da bezbedno pojasne i izreknu svoja osećanja koja se javljaju u situaciji kad jedan od partnera doživljava ljubomoru. Kroz terapiju se prorađuju emocionalne reakcije (povređenost, ljutnja, odbačnost, usamljenost) i pomaže se partnerima da pokažu međusobnu odanost, naklonost i poštovanje.

Jasenka Jugović Psihoterapeut

Hvala sajtu: lekariduse.wordpress.com

Terapija ljubomore

Često mešamo pojmove “posesivnost” i “ljubomora” – kolika je razlika u stvari ?

Posesivnost je propratna pojava u osećaju ljubomore.

Često čujem: nisam ljubomoran-a ali sam posesivan-a, prosto ne dam onog ko je moj ili šta je moje, ako mu-joj se neko drugi svidi- neka izvoli ali dok je samnom neće moći “na 2 stolice”…🤔

Normalno je da većina osoba, bez obzira na svoj pol, očekuju i zahtevaju monogamu i ekskluzivnu vezu. Naravno, ovde sada govirimo o partnerskim vezama/brakovima.

Međutim, posesivnost, kao patoloska pojava, ogleda se u tome, što se često od jedne strane u vezi, podstiče ograničavanje druge osobe u njenom kretanju, delanju, druženju i održavanju drugih međuljudskih odnosa.

Život je naravno raznolik i zahteva višestruke odnose u drustvenom kontekstu. Kad je ta posesivnost ispoljena kroz kontrolu, ograničavanja, sumnje, optužbe i nepoverenjem prema partneru, onda tu nastaju problemi u odnosu.

Mi nikoga ne posedujemo, ni partnera, ni svoju decu, već zdrav odnos zahteva da svaka osoba bude slobodna da živi i radi i da održava šire porodične i prijateljske odnose. Posesivnost sa kontrolom i restrikcijama je proizvod ljubomore, nastao u nekoj vrsti poremećaja ličnosti.

Similar Posts